PresMapa sajtaPratite nas na socijalnim medijima    
TELEFON +38923091500

Šta je elektrofiziološka studija?

My alt text

Elektrofiziološka studia (EF studija) je invazisno ispitivanje koje se primenjuje kod procene, dijagnostike i lečenja nepravilnog srčanog ritma.

Tokom EF studije, lekar (subspecijalista za lečenje poremećaja srčanog ritma – Elektrofiziolog) ispituje električni sistem srča pomoću nekoliko specijalnih žica (elektrodnih katetera) postavljenih u srce, preko kojih se snima intrakardijalni elektrokardiogram (elektrogram). Ovi elektrodni kateteri se unose preko uvodnika postavljenih u vene prepona, ruku, ramena ili vrata.

Pošto se postave u srcu, elektrodni kateteri se koriste za merenje električnih signala koje srce generiše i provodi dok radi. Paralelno sa ovim, istim se žicama šalju električni signali do srca, kako bi se reprodukovao poremećeni srčani ritam. Ovim osnovnim tejnikama se ispituje velik broj poremećaja srčanog ritma, a koriste se i za procenu efikasnosti medikamentoznog lečenja nekoh aritmija.

Zašto mi je potrebna elektrofiziološka studijа?

Vaš lekar vam je preporučio izvođenje EF studije zbog neke od sledećih razloga:

  • Lečenja dokumentovane tahikardije
  • Lociranja izvora nepravilnog srčanog ritma
  • Procene efikasnosti datih lekova u lečenju nepravilnog srčanog ritma
  • Procene simptoma kao što su nesvestica, gubitak svesti, lupanje srca
  • Procene ostalih razloga za nepravilan rad srca koji se ne mogu ispitati neinvazivnim metodama

Koji su mogući rizici prilikom izvođenja elektrofiziološke studije?

Mogući rizici prilikom izvođenja EF studije uključuju:

  • Dodatni poremećaj srčanog ritma
  • Oštećenje normalnog provodnog sistema prilikom ablacije aritmogenog substrata koji se nalazi u neposrednoj blizini normalnog provodnog sistema
  • Krvarenje i povreda krvnog suda iznad mesta uboda prilikom postavljanja uvodnika u venu
  • Tromboembolične komplikacije tokom i posle EF studije
  • Retke infekcije na mestu uboda
  • Retke episode perforacije srčanog zida

Preporučujemo vam da razgovarate sa vašim lekarom o količini radijacije koju kao pacijent dobijate tokom postupka, o riziku po vaše zdravlje. Ukoliko vodite evidenciju o izlaganju zračenju iz prošlih postupaka, obavestite vašeg lekara. Rizik koji se vezuje uz ozračenje zasniva se na kumulativnom efektu tokom vremena.

Za neke pacijente nepokretno ležanje na stolici predstavlja poteškoću koja može biti praćena bolom. O svim ovim pitanjima razgovarajte sa vašim lekarom pre EF studije.

Kako da se pripremim za elektrofiziološku studiju?

  • Pre izvođenja postupka, od vas će biti zatraženo da potpišete saglasnost i dozvolite da se EF studija izvede. Zato vas molimo da pažljivo pročitate taj document i razgovarate o svemu onome što vam nije jasno i što je u vašem interesu.
  • Vaš lekar će vam objasniti EF studiju i omogućiće vam da postavite pitanja.
  • Obavestite vašeg lekara ukoliko ste alergični na bilo koji lek i/ili supstancu.
  • Obavestite vašeg lekara o SVIM lekovima i preparatima koje uzimate.
  • Na dan postupka nemojte jesti i ne unosite tečnost. Vaš lekar će vas informisati koje lekove i kada (pre intervencije) da prekinete.
  • Ako ste ili ako sumnjate da se trudni, ODMAH (pre postupka) obavestite lekara
  • Obavestite vašeg lekara ukoliko imate nakit na grudnom košu ili na abdomenu.
  • Obavestite vašeg lekara ukoliko imate istoriju teškoća s krvarenjem ili koristite oralnu antikoagulantsku terapiju, aspirin ili bilo koje druge lekove koji razređuju krv. Veravatno će biti potrebno da s eovi lekovi prekinu pre izvođenja EF studije.
  • Na dan EF studije, vaš će lekar verovatno zatražiti da se uradi procena koagulacijskog sistema da bi se procenilo njegovo stanje, kao  neki specifični laboratorijski testovi.
  • Pre EF studije može vam biti dat sedative (da bi se umanjila uznemirenost posle postupka). Ako posle postupka ne prenoćite u bolnici, potrebno je da vas neko odveze kući. Posle EF studije nije dozvoljeno da sami upralvjate vozilom.
  • U zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja Vaš lekar može da zatraži dodatne testove pre EF studije.

Šta se događa tokom elektrofiziološke studijeа?

U zavosnosti od vrste srčanog obolenja, vaša EF studija će se izvesti uz bolnički ili dnevni boravak. Način ispitivanja zavisi od vrste poremećaja srčanog ritma i prema tome se određuje broj elektrodnih katetera koji će biti upotrebljeni. Generalno, EF studija obuhvata sledeće faze:

  • Potrebno je da vašu odeću zamenite bolničkom odećom.
  • Pre postupka bićete zamoljeni da odete u toalet.
  • Bićete zamoljeni da sklonite nakit i/ili druge predmete koji bi mogli smetati tokom SF studije.
  • Ukoliko postoji dlakavost u predelu unošenja uvodnika (najčešće u preponama) biće potrebno da se dlake uklone.To će doprineti da rane brže zarastu u smanjiti šanse za pojavu infekcije.
  • Biće postavljena intravenozna linija na jednu ili na obe šake ili ruke pre početka EF studije. Cilj ovoga je davanje lekova ili telnosti (u slučaju potrebe).
  • Član elektrofiziološke ekipe će postaviti neprekidno elektrokardiografsko (EKG) praćenje da bi se pratila i snimala aktivnost vašeg srca. Biće  postavljeni i drugi senzori čime će se pratiti i drugi vitalni parametri (srčana i respiratorna frekvencija i zasićenost kiseonikom).
  • Postoji nekoliko monitora koji pokazuju vaše vitalne parameter i Rentgen snimke iz elektrodnih katetera postavljenih u srcu. Ukoliko ste u mogućnosti da pratite postupak na nekom od ovih monitora to će vam biti omogućeno.
  • Moguće je da dobijete sedativ pre same EF studije, ali čete najverovatnije biti budni tokom celog postupka.
  • Član ekipe će vam dati lokalni anestetik u predelu gde će biti postavljeni uvodnici kroz krvne sudove. Pri tome ćete osetiti laganu nelagodnost na mestu uboda dok anestetik počne da deluje. Zatim će se umetnuti uvodnice u krvne sudove. Uvodnica je šuplja plastična cev kroz koju se u krvne sudove unose elektrodni kateteri. One omogućavaju nesmetani pristup do krvnog suda i istovremeno štite krvni sud od povrede.
  • Tokom EF studije  unosi se jedan do četiri elektrodna katetera koji se pomoću roentgen aparata (fluoroskopijom) postavljaju na strateška mesta u srcu.
  • Pošto se elektrodni kateteri postave, lekar će početi seriju električnih stimulacija u raznim predelima srca, kako bi se indukovala tahikardija. Pošto se ona indukuje, najverovatnije ćete osetiti brzi rad srca. Ona će biti analizirana a zatim umirena metodima brze stimulacije, lekovima ili strujnim udarom.
  • Kod nekih vrsta komornih aritmija potrebno je uraditi EF studije radi procene rizika pojave malignih aritmija i/ili nagle srčane smrti. Kod tih EF studija, indukcija malignih tahikardija je često praćena hemodinamičkom nestabilnošćum pri čemu se za normalizaciju srčanog ritma daje električna kardioverzija. Hemodinamička stabilnost će odrediti  dali će pacijent primiti sedative pre izvođenja iste.
  • Ponekad je potrebno dati lekove iz grupe adrenalina, da bi se omogućilo indukovanje aritmije. Pošto dobijete ovakav lek možete osetiti nelagodnost ili bol u grudnom košu, vratu, vilici, leđima i ruci, a ovo može biti praćeno osećanjem nedostatka vazduha ili otežanim disanjem. Ovi lekovi deluju kratkotrajno, a poteškoće nestaju same po sebi. Ukoliko su prisutne duže vreme, obavestite nekog od članova elektrofiziološke ekipe.
  • Ako se utvrdi da je određeni deo srčanog tkiva razlog pojave poremećenog ritma srca ili je deo puta kojim se kreće patološki srčani ritam, onda će lekar izvesti kateter ablaciju da bi uklonio ovo tkivo. Ovo se izvodi posebnim ablativnim kateterom koji će visokofrekventnom strujom izgoreti aritmogeni supstrat u srcu
  • Nakon završetka EF studije sve uvodnice i elektrodni kateter biće izvađeni. Posle ovoga se nanosi pritisak na mesta uboda da bi se sprečilo krvarenje i punkcije zarasle. Pošto se utvrdi da iz mesta uboda nema krvarenja, stavlja se elastični zavoj iznad koga se može postaviti vrećica s peskom, radi dodatnog pritiska na mesto uboda. 
  • Članovi ekipe će vam pomoći da pređete sa radnog stola na kolica, posle čega ćete biti prebačeni u bolničku sobu. Sledećih nekoliko sati nije dozvoljeno da savijate nogu na kojoj ste imali ubod.
  • Rezultati EF studije omogućiće vašim lekarima da procene dali je potrebno dalje lečenje. U nekim slučajevima može postojati potreba za nekim dodatnim postupcima kao što je ugradnja pejsmejkera ili postavljanje ugradivog kardioverter defibrilatora. Takođe može se utvrditi i potreba za nastavljanjem istim ili promenom terapije novim lekovima. 

Šta se događa posle elektrofiziološke studije?

Dok ste u bolnici

Posle EF studije bićete prebačeni u bolničku sobu gde ćete ostati u krevetu narednih nekoliko sati, u zavisnosti od vašeg stanja. Povremeno, medicinska sestra će nadgledati vaše vitalne znake i mesta uboda. Obavestite osoblje ukoliko imate bilo kakvih poteškoća. Pod nekim okolnostima, neka od uvodnica može biti istavljena u krvnom sudu. Vi ćete biti u krevetu dok se ne uklone sve uvodnice. Posle uklanjanja svih uvodnica moći ćete da pijete tečnost i da pojedete lagan obrok. Posle nekoliko sati ležanja, moći ćete da ustanete pomoću nekog iz medicinskog osoblja. Posle dugog ležanja preporučuje se da iz kreveta ustanete polako i da se pažljivo krećete da ne biste osetili vrtoglavicu. Možete se odmah vratiti vašoj redovnoj ishrani osim ukoliko dobijete druga specifična uputstva.

Ako ste lečeni sa dnevnim boravkom, NIJE vam dozvoljeno da upravljate motornim vozilom. Potrebno je da vas neko odveze kući.  

U domaćim uslovima

Kada se vratite kući proverite dali krvarite iz ubodenih mesta. Mala masnica je uobičajena promena, ali ako se na mestu ubodnih rana pojavi:

  • Hladni ekstremitet,
  • Povećana telesna temperature > 38.0° C sa ili bez groznice,
  • Krvarenje, otok ili povećanje masnice,

Odmah dođite u našu bolnicu ili se javite preko Kontakt centra: (02) 309-1484.

Važno je održavati pravilnu higijenu rana i da one budu suve i čiste. U slučaju potrebe dobićete specifična uputstva o nezi rane.

Nekoliko dana posle EF studije izbegavajte napornu fizičku aktivnost. Lekar će vas obavestiti kada ćete se moći vratiti na posao i nastaviti uobičajene svakodnevne aktivnosti.